Погибија Бејзе Вараткиње 0001    Што се били под Канижом билом 0002    А под кулом Јусуф-алајбега? 0003    Ил се биле беглук чадорови, 0004    Ил су пале тице лабудови, 0005    Ил је груда пролитнога снига? 0006    Нит се биле беглук чадорови, 0007    Нит су пале тице лабудови, 0008    Нит је груда пролитнога снига, 0009    Већ сватови Јусуф-алајбега, 0010    Јер он сина жени Мехмедбега 0011    Од Варада, од свога акрама, 0012    Од акрама Даут-алајбега, 0013    Па се купе кићени сватови, 0014    Савијају под кулу камену. 0015    Кад Јусуфбег савио сватове, 0016    Хиљаду свата стотину бајрака, 0017    Вакат био свате подизати: 0018    Развише се зелени бајраци, 0019    А куцнуше јасни даулбази, 0020    Јер се диже Хасанпаша Тиро. 0021    Како паша у сватове пође, 0022    У паше је јасна дабулхана, 0023    Зиле мичу, а борије ричу. 0024    Кад с’ дигоше кићени сватови, 0025    А прати их дите Мехмедбеже 0026    А са својих двадесет делија. 0027    Пратио их до поља канишког, 0028    Мехмедбег се натраг повратио, 0029    Па окрену кули уз мостове, 0030    Од џаме је чекму отворио, 0031    А на чекму глава наслонио, 0032    Па он гледа бабу и сватове. 0033    Једноч беже оком погледао 0034    Под Бакоњу у бакоњске кланце, 0035    А из кланца коњик искочио 0036    На гаврану, коњу косатоме, 0037    Необичан с’ бегу учинио. 0038    Далеко се оно прегодило, 0039    Не море га добро сагледати, 0040    Па скочио, дурбин дофатио, 0041    Па на дурбин гледа коњаника. 0042    Ал истина, да је необичан: 0043    Сав у црну праху потавнио 0044    И у црној крви огризнуо, 0045    Слива му се низ доламу крвца 0046    До копита низ коња гаврана. 0047    Кад ишћера на поље гаврана, 0048    Он повика јасно гласовито: 0049    „О Јусуфбег од Каниже града! 0050    Јеси л’ диго свате до Варада? 0051    Ако си их, беже, подигнуо, 0052    Свате врати, хајде у Канижу, 0053    А не иди нашему Вараду, 0054    Не задаји јада код Варада, 0055    Вараткиње у Вараду нејма. 0056    Бог убио коморскога бана, 0057    Бан коморски зухур учинио, 0058    Силовиту војску подигнуо, 0059    Па на Варад душман ударио, 0060    Поробио, ватром попалио, 0061    Млогу секу у црну завио, 0062    А млогу је мајку уцвилио, 0063    Даудбегу кулу поробио, 0064    Даудбега главом раставио, 0065    Вараткињу твоју осужњио.“ 0066    Ал не чује Јусуф-алајбеже 0067    Од пашине јасне дабулхане, 0068    Вен му чује дите Мехмедбеже. 0069    Кад је чуо, ричи разумио, 0070    У одаји на ноге скочио, 0071    Па полети кули низ мостове, 0072    А повика на своје делије: 0073    „О делије, сиви соколови! 0074    Брже коњма притеж’те колане, 0075    Пашите се пасом и силахом, 0076    Око себе сабље припасујте, 0077    Док изиђем из куле камене.“ 0078    То им рече, натраг се поврати. 0079    Док се беже такум учинио 0080    И у мрке чизме ускочио, 0081    Око себе сабљу прифатио, 0082    Док Мехмедбег из куле изиђе, 0083    Већ делије коње појахале, 0084    И под њега дору подмакоше. 0085    Бег отишће од куле дората, 0086    А за њиме двадесет делија, 0087    Брже беже спаде у капију, 0088    Из капије ишћера дората. 0089    Кад се спушћа пољу канишкоме, 0090    Он дорату одложи кајасе, 0091    Не би л’ стиго бабу и сватове. 0092    Кад поблизо сустиже сватове, 0093    Он повика јасно гласовито: 0094    „Родитељу, Јусуф-алајбеже, 0095    Ти застави пашу и сватове! 0096    Јер ето нам једног коњаника 0097    Од Бакоње, високе планине, 0098    На гаврану, коњу косатоме. 0099    На коњика, бабо, гледајући, 0100    Како ми се чини необичан, 0101    Да ј’ у црну праху потавнио, 0102    А у црној крви огризнуо: 0103    Низ њега се црна крвца слива 0104    Низ доламу и коња гаврана, 0105    Салива се врану у копита.“ 0106    Кад му чуо бабо Јусуфбеже, 0107    Он застави пашу и сватове, 0108    Из сватова ишћера ђогата, 0109    У томе се коњик прекучио, 0110    А Мехмедбег сустиже сватове. 0111    Сви сватови познају коњика, 0112    Ал га нико познати не море. 0113    И ближе се коњик прекучио. 0114    А Мехмедбег баби говорио: 0115    „Родитељу, Јусуф-алајбеже! 0116    На онога момка гледајући, 0117    Оно ј’ глава Ахмед-бајрактара, 0118    Даудбега, бабалука мога.“ 0119    У том момак најаха гаврана, 0120    Салам дао, врана уставио, 0121    Њеко њему хожгелдију виче, 0122    Њеко виче, њеко и не виче, 0123    Јер је сила хиљада сватова, 0124    А крај њега свати пролазили. 0125    Онда рече Јусуф-алајбеже: 0126    „Сине драги, Ахмед-бајрактару! 0127    Гдје си тако био у разбоју, 0128    Гдје си грдних рана задобио, 0129    Гдје л’ у праху тако потавнио?“ 0130    Јусуфбегу бајро говорио: 0131    „О Јусуфбег од Каниже града! 0132    Добио их под нашим Варадом, 0133    Јусуфбеже, седам грдних рана, 0134    Свака рана смрти одговара. 0135    Бог убио коморскога бана! 0136    Он је силну војску покупио, 0137    Ударио у прво прозорје, 0138    Велики је гадар учинио, 0139    Поробио, ватром попалио, 0140    Јусуфбеже, граду до бедена, 0141    Даудбега главом раставио, 0142    Вараткињу твоју ујагмили 0143    И млогу су мајку уцвилили, 0144    Ихтијаре коњма пригазили, 0145    А исикли момке по сокацих.“ 0146    Тад му рече Јусуф-алајбеже: 0147    „Сине драги, Ахмед-бајрактару! 0148    Јесу л’, сине, Варад оставили?“ 0149    Њему вели Ахмет бајрактару: 0150    „Јесу, беже, Варад оставили, 0151    Примили се гори зеленици 0152    И ћуприји ћораве Марије. 0153    Ја сам пошо, да вам хабер дадем. 0154    Док сам, беже, ја логор промишо, 0155    Добио сам седам грдних рана.“ 0156    Њему вели Јусуф-алајбеже: 0157    „Сине драги, Ахмед-бајрактару! 0158    Мореш ли ми ране приболити? 0159    Ако мореш ране приболити, 0160    Врана гони, хајде у Канижу. 0161    Док се, сине, од Варада вратим, 0162    Ја ћу теби ране изличити.“ 0163    Тад му рече Ахмет бајрактару: 0164    „Јусуфбеже, господине драги! 0165    Мога више путовања нејма, 0166    Нит ја могу до Каниже доћи, 0167    Нит ћу више носити бајрака.“ 0168    То му рече, осиде гаврана, 0169    И он паде у траву зелену. 0170    Док Јусуфбег осиде ђогата, 0171    Теслим бајро душу учинио. 0172    А кад виђа Јусуф-алајбеже, 0173    Он окрену Ахмед-бајрактара, 0174    Прикрио га црљеним бињишом, 0175    И фатиху код њег проучио, 0176    Ахмед-бајри рахмет оставио. 0177    Кад погледа беже око себе, 0178    А код њега нигди никог нејма, 0179    Јер сватови бега не чекају, 0180    Вен одоше под гору Бакоњу, 0181    А Јусуфбег полети ђогату, 0182    Па ђогату паде по перчину, 0183    За сватови наврже ђогата. 0184    Брз је ђогат бега Јусуфбега, 0185    Сустигује кићене сватове: 0186    Једне стиже на пољу канишком, 0187    Други алај под гором Бакоњом, 0188    Трећи алај у студених стинах, 0189    А четврти у бакоњском кланцу: 0190    Нигди Мехе у сватових нејма. 0191    Том се беже врло зачудио, 0192    Па се с пашом беже разговара: 0193    „Хасанпаша, од Каниже главо! 0194    Што би било од мог Мехмедбега?“ 0195    „ „Не знам, беже, вјеру ти задајем!“ “ 0196    Да виђамо, гди је Мехмедбеже! 0197    Није ћио ићи са сватови, 0198    Вен је причу стазу ујагмио, 0199    А дорату пао по перчину, 0200    Окрено га кроз гору Бакоњу, 0201    Не би л’ прије стиго душманина. 0202    Већ Бакоњу гору пригазио, 0203    Па он спаде пољу коморскоме, 0204    Он угледа силовиту војску 0205    Под зеленом гором Буковицом, 0206    Све је поље душман притиснуо. 0207    Да удари од Бога година, 0208    Не би црној земљи прокапала 0209    Од шкрљака и од бајунета. 0210    Још Мехмедбег више угледао: 0211    Влашчић момче изнад војске хода, 0212    Влашчић хода, а путаља вода, 0213    У руци му кратка гарабина, 0214    И златна му стриха над очима. 0215    Тад Мехмедбег најаха дората, 0216    А запива танко гласовито. 0217    Какву беже писму запиваше: 0218    „Бијахоше тице припелице 0219    У Вараду, у бијелу граду, 0220    Па дођоше црни јастребови, 0221    Рашћераше тице припелице, 0222    Ујагмише тицу припелицу. 0223    Наметну се сив-зелен соколе, 0224    Да поврати тицу припелицу.“ 0225    У том влашче од путаља викну: 0226    „О Турчине, весео ти бабо! 0227    Кад ми тако умиш запивати, 0228    Још меника писму ти запивај!“ 0229    Тад Мехмедбег њему говорио: 0230    „О влашчићу код коња путаља! 0231    Хоћу теби пјесму запивати, 0232    Тако тебе жива уфатио, 0233    А свео те у нашу Канижу, 0234    Узео за те тешко дуговање, 0235    Дуговања стотину дуката!“ 0236    Тад му влашче поче говорити: 0237    „О Турчине на коњу дорату! 0238    И ја твоју главу укинуо, 0239    Снио т’ главу Бечу и ћесару, 0240    Твоју главу пред круну бацио, 0241    Мене цесар за њу омилово, 0242    За њу ми дао триста маџарија!“ 0243    А Мехмедбег влаху говорио: 0244    „О влашчићу код коња путаља! 0245    Дај ми право по истини кажи, 0246    Чија вам је силовита војска, 0247    Чија ј’ војска, а чија управа, 0248    Ко л’ управља с отом вашом војском, 0249    Ко ли трча до Варада града, 0250    Ко пороби, а ватром попали, 0251    Ко попали Даут-алајбега, 0252    Ко ујагми Бејзу Вараткињу?“ 0253    Тад му влашће поче говорити: 0254    „О Турчине на коњу дорату! 0255    Хоћу теби по истини каз’ти: 0256    „Ово ј’ војска бана коморскога, 0257    Бан управља силовитом војском, 0258    Бан је силној војсци сахибија. 0259    Он је сишо до Варада града, 0260    Поробио граду до бедена, 0261    Погубио Даут-алајбега 0262    И однио Вараткињу Бејзу.“ 0263    Кад Мехмедбег те разуми ричи, 0264    Тад Мехмедбег поче говорити: 0265    „О влашчићу, тако ти закона! 0266    Послушај ме, што цу говорити: 0267    Да ми одеш бану коморскоме, 0268    Замоли се њему испред мене, 0269    Нек ми Бејзу за хатор поврати. 0270    Ако не ће за хатор вратити, 0271    Нек је врати за готове новце; 0272    Ако не ће за новце готове, 0273    Нек је мени за јунаштво врати; 0274    Ако не ће за јунаштво тврдо, 0275    А ти кажи бану коморскоме, 0276    Нек ми сада на мејдан изиђе.“ 0277    Када влашче те разуми ричи, 0278    Тад он бегу поче говорити: 0279    „О Мехмедбег Јусуфбеговићу, 0280    Мог им поста и свију годова! 0281    За хатор је повратити не ће, 0282    За новце је повратити не ће. 0283    Ако с’ јунак, колико се кажеш, 0284    Јаши, беже, да се огледамо! 0285    Ово ј’ глава коморскога бана, 0286    Чини, Турко, што си замислио!“ 0287    То му рече, узјаха путаља. 0288    Мало вриме, дуго не потеже, 0289    У томе се свати помолише. 0290    Ког ће беже најпри угледати? 0291    Он угледа бабу Јусуфбега, 0292    Гдје из кланца искака ђогата. 0293    Кад угледа сина Мехмедбега, 0294    А угледа влаха и путаља, 0295    Тад Јусуфбег из грла подвикну: 0296    „Мој Мехмедбег, мој рођени сине, 0297    Што се туди с влахом приговараш? 0298    Дај ударај, црн ти образ био!“ 0299    Мехмедбег се бабе застидио, 0300    Па му паде по балчаку рука, 0301    А дорату паде по перчину, 0302    Па за влахом нагоди дората. 0303    У то влашче упаде у војску, 0304    За њим беже на глије удари, 0305    А глије га плахо дочекаше. 0306    Смрти није, док Бог не нареди: 0307    Растргује глије и параде, 0308    Све за њиме модар пламен хода. 0309    Док остали ударише Турци, 0310    Запуцаше душманске лубарде. 0311    Турци на њих врућо ударише, 0312    Три пута се ватре преметнуше, 0313    Па за голо гвожђе префатише, 0314    Халакнуше, Бога споменуше. 0315    И с њима се Турци помишаше. 0316    Да је стати било погледати, 0317    Каква се је заметнула кавга: 0318    Пушка пуца, бритка ћорда сива, 0319    А копљета стоји крхљевина, 0320    А излићу коњи седленици, 0321    А по пољу падају војници. 0322    Рањеници на себи чекају, 0323    Све из траве цврче џехведари. 0324    Турци вичу: хала и халија! 0325    А Каури: Језус и Марија! 0326    Да видимо бега Мехмедбега! 0327    Седам пута кроз војску промиша 0328    И он тражи бана коморскога 0329    И Бејзаду своју јауклију; 0330    Ал што тражи, кад наћи не море: 0331    Бан побиго, однио дивојку 0332    И побиго низ поље зелено. 0333    Мехмедбегу касно на ум пало, 0334    Из разбоја изтишће дората, 0335    Па дорату паде по перчину. 0336    Кад испаде на поље зелено, 0337    Он потеже из чизме татарку. 0338    На око је намаче дорату. 0339    Добар му се дорат прегодио, 0340    Ко када се подиже на крила. 0341    Мало беже низ поље полети, 0342    Он угледа бана коморскога, 0343    Гдје ј’ путаљу пао по перчину, 0344    А за њим се дивичица били. 0345    А Мехмедбег дофати дората, 0346    Дофати га и два и три пута. 0347    Кад побоље бана прикупио, 0348    Са дората из грла подвикну: 0349    „О чуј, бане, један копилане! 0350    Зар побиже, однесе дивојку? 0351    Тебе фале, ни мене не хуле. 0352    Ако с’ јунак, колико те кажу, 0353    Застав’ коња, одбаци дивојку, 0354    Копилане, да се огледамо! 0355    Ако мене згубиш на мејдану, 0356    Другога ти заступника нејма; 0357    Ако ли те згубим на мејдану, 0358    И јест Бејза моја јауклија.“ 0359    То му бане никад и не хаје, 0360    Већ он гони великог путаља, 0361    Три пута га Мехо подвикнуо. 0362    Види среће бана коморскога: 0363    Путаљ му се хамли прегодио, 0364    А дивојка засобица тешка, 0365    Од коња се пиња одваљује. 0366    И боље га Мехо прикупио, 0367    Па га Мехо из грла повика: 0368    „О чуј, бане, један копилане, 0369    Нит с’ утеко, нит Бејзе однио! 0370    Сад ћу твојом мртвом говорити.“ 0371    Кад видио Коморане бане, 0372    Да му ј’ коњу Бејза дотешчала, 0373    Бан устави великог путаља, 0374    Узе Бејзу за бијелу руку, 0375    Отишће је у зелену траву, 0376    Па подвикну из грла јуначког: 0377    „О Турчине, беже Мехмедбеже! 0378    Кад ме не ће запасти дивојка, 0379    Баш, Турчине, не ће ни тебека.“ 0380    Па окрену пушку у дивојку: 0381    Пуче пушка, пуста му остала! 0382    А дивојку пушка погодила, 0383    Под тканицу Бејзу ударила, 0384    Притрже јој ибришим-тканицу, 0385    Прекова ју за црну земљицу. 0386    Бан путаљу паде по перчину, 0387    Ко кад му се подиже на крила, 0388    А наскака беже на дорату. 0389    Кад угледа рањену дивојку, 0390    Не кће коња код ње заставити, 0391    Вен покрај ње протишће дората, 0392    Дорату је пао по перчину. 0393    Јагми бане води и ћуприји, 0394    Ујагмио води на ћуприју. 0395    На ћуприји Голуб харамбаша, 0396    Код Голуба тријест шережана, 0397    Што чувају воде и ћуприје: 0398    Ујагмише бана на ћуприју, 0399    Дочекаше бега Мехмедбега, 0400    И на њега платум оборише, 0401    Мехмедбега натраг повратише. 0402    Бег поврати помамна дората, 0403    Па га гони уз поље зелено 0404    До дивојке Бејзе Вараткиње, 0405    Док дотира до дивојке дору, 0406    Мртва Бејза у трави лежала. 0407    Бег код Бејзе одсиде дората, 0408    А пролива сузе низ образе, 0409    А погледа под гору Бакоњу: 0410    Ал се један алај помолио, 0411    Позна бабу Јусуф-алајбега 0412    И за бабом двајест коњаника. 0413    Кад допаде Јусуф-алајбеже, 0414    Па угледа сина Мехмедбега, 0415    А угледа Бејзу Вараткињу, 0416    Мехмедбегу сину говорио: 0417    „Мој Мехмедбег, мој рођени сине! 0418    Зар је, сине, Бејза погинула? 0419    Камо теби Коморане бане?“ 0420    „ „Родитељу, Јусуф-алајбеже! 0421    Бан утече води на ћуприју, 0422    Мене, бабо, власи повратише.“ “ 0423    Кад Јусуфбег ричи разумио, 0424    Ту носила Бејзи начинише, 0425    На носила Бејзу подигоше, 0426    Вратише се под гору Бакоњу; 0427    Ал се туди Турци искупили, 0428    Па шехите своје покопали, 0429    Рањеником сале поградили. 0430    Отален се Турци повратили, 0431    Мртву они Бејзн понесоше. 0432    Кад су сишли у поље канишко 0433    До сокола Ахмед-бајрактара, 0434    Ту су коње добре разјахали, 0435    А Ахмеду кућу начинили 0436    И код њега Бејзи Вараткињи. 0437    Више бајре турбе начинили, 0438    Око њега башчу оградили, 0439    А по башчи воће посадили, 0440    А у башчу воду навратили, 0441    Око воде клупе поградили, 0442    Крај турбета џаду начинили: 0443    Ко је жедан, нека воде пије, 0444    Ко је гладан, нека воће јиде, 0445    Ко је сусто, нека отпочине, 0446    А спомиње Ахмед-бајрактара 0447    И дивојку Бејзу Вараткињу. 0448    Отален су расап учинили: 0449    Свак је своме дому окренуо, 0450    А Јусуфбег својим Мехмедбегом 0451    У Канижу својој билој кули.